ЉУБАВНИ РАСТАНАК народна лирска песма---Analiza --7.razred

КЊИЖЕВНИ РОД: лирска поезија / лирика

КЊИЖЕВНА ВРСТА: народна љубавна лирска песма

ТЕМА ове песме је љубав двоје младих приказане кроз љубав два цвета – плави зумбул и зелена када.

ИДЕЈА песме је жеља народног певача да слави велику љубав коју ни растанак не може уништити. 

ПОРУКЕ песме су:

Права љубав не може нестати због даљине између двоје заљубљених

Патријархално, домаће васпитање никада не може и не сме изаћи из моде.

Права љубав је вечна и не нестаје због тренутних тешкоћа.

Част, поштење и чист образ битнији су од тренутних задовољстава.

ПЛАВИ ЗУМБУЛ – стабилан, смирен, зрео, сталожен

ЗЕЛЕНА КАДА – наивна, незрела, неискварена, поштена, млада, чиста, неискусна

                          СТИЛСКЕ И ЈЕЗИЧКЕ ОДЛИКЕ ПЕСМЕ

АЛЕГОРИЈА – стилска фигура. У песми се не помињу младић и девојка, али је јасно да је реч о њима.

ХИПЕРБОЛА – лист хартије као небо, мастила колико је у мору воде, за три године не би исписала јада

МЕТАФОРА – зумбул – момак; када – девојка; бостан – заједнички живот

СИМБОЛ – симболика боја: црна боја мастила – девојчина судбина; плава боја зумбула – смиреност, сталоженост, зрелост; зелена боја каде – незрелост, наивност, неисквареност

АРХАИЗМИ – ТУРЦИЗМИ – БОСТАН, КАДА, АРТИЈА, КАЛЕМ и МУРЕЋЕП – застареле речи по свом облику и данас се не користе

СТАЛНИ БРОЈ – два цвијета; три године дана

ЕПИТЕТИ – плави, зелена, црн – БОЈЕ

АПОСТРОФА (обраћање неживим бићима) – „Душо моја, у бостану кадо”

ИНВЕРЗИЈА – „Душо моја, у бостану кадо”

ОДСУСТВО ГЛАСА х (1836) – артије, моји, (ја) би

КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – расли заједно, па се растали

ВЕРСИФИКАЦИЈА – једна строфа од 13 стихова – лирски десетерац, нема риме, дијалог између зумбула и каде, тј. момка и девојке.

Љубавне песме су најстарије и најбројније у народној поезији. Наравно, основно осећање је љубав између момка и девојке. Та љубав је чиста, искрена и нежна. Јача је од свих препрека. Нажалост, сва та љубавна радост често буде помућена тугом због растанка. Љубавна осећања се не испољавају директно већ се само наслућују; приказана су кроз алузије. Главни мотиви ових песама су:

лепота заљубљених, посебно девојке;

љубав;

растанак.

За ове песме везује се лирски десетерац и лирски осмерац. Најчешће се у њима налази дијалог, а од стилских фигура највише има епитета, поређења, метафора и хипербола.

Познате љубавне песме су:

Српска девојка (У Милице дуге трепавице))

Драги и недраги 

Кујунџија и хитропеља

Наджњева се момак  и девојка 

 

                     Занимљивости у вези са поменутим цветовима:

Кадифа (Tagetes) име је добила по Тагету који се помиње у и грчкој и у етрурској митологији. У грчкој митологији се више личности звало овим именом. О грчкој митологији знаш прилично, а ако те занима етрурска митологија > Википедија. Иначе, кадифа је биљка из породице главочика. Везује за лето и тада је једна од најпопуларнијих. Пореклом је из Мексика и Америке, а постоји и врста која потиче из Африке.

Зумбул такође има везе са грчким митовима. Наиме, прелепи Хијацинт, спартански принц, вежбао је са Аполоном бацање диска.  Изненада је Хијацинта погодио Зефир диском у главу. Разлог – љубомора. Аполон је био очајан због Хијацинтове смрти и од његове крви је створио зумбул. Легенда даље каже да су зумбулове латице настале од Аполонових суза.

             

                                  Непознате и мање познате речи:

зумбул и када – цвеће

бостан – врт, башта (данас је заједнички назив за диње и лубенице)

калем – писаљка од трске

мурећеп – мастило

јад – несрећа