Ференц Молнар ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ----Analiza --6.razred

Ференц Молнар је рођен 12. јануара 1878. у Будимпешти. Већ са 18 година постаје радо читан новинар. Најуспешнији је у драмама. Време је показало да је од свих његових дела најтрајнији управо овај роман. Умро је 1. априла 1952. године као емигрант у Њујорку.


У роману се налази десет поглавља:

УВОД (ЕКСПОЗИЦИЈА)


ЗАПЛЕТ


КУЛМИНАЦИЈА (ВРХУНАЦ)


ПРЕОКРЕТ (ОБРТ) (ПЕРИПЕТИЈА)


РАСПЛЕТ



КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија


КЊИЖЕВНА ВРСТА – дечји авантуристички роман


ТЕМА романа је борба две групе дечака за територију и превласт.


ИДЕЈА романа је пишчева жеља да се подсети свог детињства, али и да забави и поучи најмлађе читаоце.


ПОРУКЕ романа су:


-Ни дечје игре нису увек безазлене. Очас посла могу постати опасне, са озбиљним последицама.


-Ниједан разлог није оправдан при деоби деце у групе.


-Проблеми се решавају разговором и договором.


-Ни дечји ратови нису игра.


-Физички слабије од себе не смемо малтретирати и понижавати.


-Пријатељство је једна од највећих животних вредности.


-Пријатељи се не бирају према спољашњим обележјима већ према врлинама које их красе.



ДЕЧАЦИ 


У роману се не појављује ниједна девојчица, али су зато дечаци, главни јунаци у овој књизи, итекако занимљиви у описаним догађајима.

Подељени су у две групе:

- група са зелено-црвеним капама


- група Црвене кошуље.



Вођа прве групе је четрнаестогодишњи Јанош Бока. Постао је вођа са чак 11 гласова. Дечаци су га изузетно ценили јер је у свим ситуацијама био изузетно домишљат и разуман.


Вођа Црвених кошуља био је Фери Ач. Познат је по свој храбрости, али и праведности. Поштује истрајне и одане, па и кад припадају непријатељском табору, а спреман је и да казни своје чланове ако то заслуже.


Најхрабрији дечак је Ерне Немечек. Мали плавокоси дечак, мршав и слабашан, сматран је најслабијим те као такав има улогу редова. Међутим, испоставља се да је најхрабрији. Од редова напредује до капетана, али му ова нова улога више ништа не значи јер умире од запаљења плућа.


Међу дечацима су и два брата, браћа Пастор. Изразито су осликани као негативни ликови којима насиље није страно, а поготово су такви према слабијима од себе. Писац их описује као црне и стално намргођене, а притом каже да их нико никада није видео насмејане. Општа карактеристика браће Пастор је у пишчевим речима: „Њих се ваљало бојати”.


Као негативни појединац, издвојен је Деже Гереб. Размажен дечак из господске куће, био је Бокин најбољи друг. Оптерећен је сујетом, што се посебно одражава у његовој жељи да буде вођа. Потенцијални је вођа, али добија само три гласа и та га ситуација окреће против Боке. Толико далеко иде да прелази у дружину Ферија Ача. Показује својим делом да је прави слабић, а не схвата да га презиру  и садашњи и некадашњи другови. Једном речју – издајник, а издајнике нико не воли. Само Бокино велико срце може да опрости овај грех. Прима га поново у дружину, а члановима забрањује и разговор о Геребу