Dani prolaze.Pre samo par dana grejalo nas je zarko sunce ali vrerme sa naglo pocelo menjati..Jesen je moje omiljeno godišnje doba. Ima na milione nijansi narandžaste, žute, crvene ali ima tu i zelenih..
Lepo je kad vas ujutru probudi igranka jesenjeg lišća, tiho udaranje kiše po prozoru, jesenje boje golicaju uspavano lice.Jesen najavljuje svoj dolazak simfonijom kiše, svežeg jutra, vetra koji mi mrsi kosu poigravajući se sa mojim strpljenjem. Šarene boje jeseni, miris opalog lišća, odnosi me u dane djetinjstva kad smo namjerno razbacivali suvo lišće, smijući se nasim malim nestašlucima. Obojena zlatom, dekorisana hrizantemama, graciozno najavljuje nove ljubavi, uspehe, pobede.Ulicama prolaze ljudi koji gaze po liscu,a ono suska svaki put kad stanes na njega.Boje se menjaju, šarenilo jeseni je parada za moj vid, lišće leprša a kiša ima drugaciji miris.Svi negde jure, niko ne stane da pogleda oko sebe, svi su okupirani sami sa sobom.Svi nose šarene kišobrane, na ulici je većina ljudi obukla već svoje sive kapute i onaj letnji osmeh koji im je krasio lica dok su bili u svojim kupaćim kostimima, lagano nestaje sa njihovih lica, jedva i kazu dobar dan.Vetar sa sobom nosi miris pečenih paprika koje su zene su pocele pei za zimnicu koju cemo jesti u hladnim danima.Ptice se sele na jug pozdravljajuci nas sa velikih visina.Napolju duva jak vetar ijako je hladno, a u kući lijepo i toplo.U vinogradima je jesenje voce kje ceka da ih decije rucice uberu.Životinje se spremaju za dugu zimu.Nalaze svoja skrovišta i hranu.
Iako je leto vreme za odmor i igranje, mnogo mi je drago što polako stiže jesen.Jesen! To godišnje doba nas uvek priseti na polazak u školu i kraj predivnog leta. Priseti nas na pisanje domaćih zadataka i učenja.
