ШАШАВА ПЕСМА –                                                                Mрослав Антић

Да ли ова песма представља твој први сусрет са песмама Мирослава Антића? Још много ћеш се пута срести са њим до осмог разреда. Да почнемо 

_____________________________________________________

Мама ми каже: шашаво моје,
шта се то збива у твојој глави?

У њој дечаци, кажем, постоје,
дечаци смеђи, црни и плави.

Мама ми каже: шашаво моје,
зар могу тамо сви да се сложе?

Ја мами кажем: кад већ постоје,
нек ту и стоје – шта се може!

Мама ми каже: пусти приче,

– збијени тако на шта личе?

Ја руком махнем
и уздахнем.
Сви они личе, сви много личе
на нешто лепо као из приче,

На све што чекам. На све што хоћу.
Личе на немир. И на самоћу.

Мама ми каже: шашаво моје,
па они, значи, не постоје.

Постоје, кажем, као на јави
дечаци смеђи, црни и плави.

Шта да се ради, мама вели.

Ја кажем: ништа, већ да се жели
да никад чекање не избледи.

Мама ме пита: а да л’ то вреди?
А ја се смешкам: видећеш – вреди!

_____________________________________________________

Шта мислиш о овој његовој песми?

 _____________________________________________________

Овај песник је рођен 1932. године у селу Мокрину код Новог Сада, у Банату. Знаш ли по чему је познат Мокрин? У родном селу завршио је основну школу. Гимназију је похађао у Кикинди и Панчеву, а студирао је у Новом Саду, где је касније и живео. Сам песник је говорио да је ово његова биографија.

„У ствари, ја свима кажем да праву биографију, онакву какву бих желео, још немам, и поред толико књига које сам написао, слика које сам излагао, филмова које сам снимио, драмских текстова, репортажа у новинама… Сваког јутра пожелим да почнем једну одличну биографију, која би послужила, ако бар ником другом, бар ђацима у школи, јер они, нажалост, морају да уче и живот писаца”.

Даље и себи каже:

„Ја бих био најгори ђак јер ни свој живот нисам научио. А радио сам свашта. Био зидарски помоћник, физички радник у пивари, морнар, позоришни редитељ, бавио се водоводом и канализацијом, радио на компресорима, обрађивао дрво – умем да направим кров, глумио у једном луткарском позоришту, чак и правио лутке, водио телевизијске емисије, био конферансије. Имам и неке награде и признања: две „Невенове”, једну  за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позорја, Златну арену за филмски сценарио, Награду ослобођења Војводине, Седмојулску награду Србије. Носилац сам ордена заслуге за народ. Неко би од тога могао да напише безброј страница”.

Мирослав Антић је наш познати песник, драматичар, сликар, сценариста и редитељ, али и наш највећи песник првих љубави. Творац је дечје љубавне поезије, а итекако је позната његова збирка песама „Плави чуперак”. Објавио је тридесетак збирки песама, углавном за младе. Познате његове збирке су: „Насмејани свет”, „Шашава књига”, „Гарави сокак”, „Оловка пише срцем”, „Ходајући на рукама” и друге.

Умро је 1986.

• Мирослав Антић (Википедија)
• Блог посвећен Мирославу Антићу

_____________________________________________________

У овој песми је мало речи које ти нису познате, сигурна сам у то. За сваки случај ево неколико њих:

• ШАШАВ – будаласт, луцкаст
• СЛОЖИТИ СЕ – у песми, стати, сместити се
• ЈАВА – стварност

Књижевни род: лирика / лирска поезија

Књижевна врста: дечја љубавна песма

Тема ове песме су шашава осећања једне девојчице настала због заљубљености.

Идеја песме је песникова жеља да разјасни најмлађим читаоцима узбуркана дечја осећања и уопште дубину дечјег света, али уједно и да подсети старије на то.

Поруке песме су:

• Вечита жеља свих треба да буде да чекање никада не избледи.
• Што маштовитији човек, то богатији живот.
• Неке тајне су најлепше кад остану дубоко у нама.
• Родитељи су детету најбољи пријатељи.

_____________________________________________________

Јасно је да је главни књижевни јунак – девојчица. А та девојчица је и лирски субјекат у овој песми. Обрати пажњу: песник и лирски субјекат у овој песми нису једна особа!

_____________________________________________________

Што се тиче ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКЕ АНАЛИЗЕ, ова песма нема баш много стилских фигура:

• МЕТАФОРА, ИНВЕРЗИЈА, АПОСТРОФА – „шашаво моје”
• ЕПИТЕТИ: смеђи, црни, плави; уједно и НАБРАЈАЊЕ

На овом конкретном примеру лако се могу препознати нека од обележја лирске песме:

• мелодичност (музикалност)
• осећајност (емоционалност)
• сажетост израза
• сликовитост
• субјективност

Што се тиче версификације, песма има дванаест строфа. Реч је о десет ДИСТИХА, док је шеста строфа катрен, а десета строфа има само један стих. Смењују се стихови од четири до десет слогова, а рима је укрштена. Не заборави да мајка и ћерка разговарају, а већ знаш који је то начин изражавања 

_____________________________________________________

Јован Дучић о љубави у делу „Благо цара Радована”:

„Љубав је главни извор инспирације и акције песникове, јер је љубав и главни мотив његовог живота. /…/ Љубав је осећање које је резултат свих других осећања, збир свих могућности човекових, највиших и најчистијих. /…/ Љубав све испуни и све замени. /…/ Љубав је великодушна, и само стога људи кажу да је слепа. Она никад није слепа да не би видела нечије недостатке и некоје препоне; али је племенита и душевна, јер ипак све сматра мањим од љубави. Љубав је, као и владалац, највиша кад највећма прашта. /…/ Права љубав је један цео низ великих случајева, чак и у животу обичног малог човека”.

Готово да нема особе која није писала о љубави. Посебно су упечатљиве мисли о љубави. Ево неколико њих:

• Исидора Секулић: Све укупно што човек ради само је припрема за љубав.
• Рабиндранат Тагоре: Свете, кад умрем, сачувај у својој тишини само једну реч за мене: „Волео сам”.
• Иво Андрић: Оно што је најлепше на искреној и дубокој љубави на којој је све лепо, то је да у односу према ономе кога волимо ниједна наша мана не долази до израза. Много шта што је зло у нама ишчезава, а оно што је добро устостручи се.
• Душан Радовић: Тако је мало љубави међу људима. Ко уме да воли, не би требало ништа друго да ради.
• Добрица Ћосић: У људском животу ништа није неизвесније од љубави.

ПЕСМА О ПЕСМИ – Јован Јовановић Змај-5.razred-

Јован Јовановић Змај је твој стари знанац.

Рођен је у Новом Саду 24. 11. 1833, а умро је у Сремској Каменици 3.6.1904. године.

Сећаш се његове куће? Верујем да се и сада сећаш речи о његовој породичној трагедији  О детаљима ћемо причати на часу.

Битно је да знаш да је Јован Јовановић Змај један од најзначајнијих српских песника и да његова дела припадају књижевном правцу који се зове РОМАНТИЗАМ.

О његовом књижевном раду нисмо причали много, али се сигурно сећаш песме „Ала је леп овај свет”. Реч је о веселој песми. Према теорији књижевности реч је о дитирамбу.

Помињали смо песме „Мали коњаник”, „Таши, таши” и „Зека, зека из јендека”. Ако желиш, поред ових, прочитај и друге Змајеве песме:

• Песме Јована Јовановића Змаја
• Змајеве дечје песме

ЗАНИМЉИВОСТИ

• Сремска Каменица је у Змајево време припадалаХабзбуршкој монархији.
• Сремска Каменица се некада звала Змајева Каменица. Разлог сигурно знаш 
• У Сремској Каменици је упознао своју будућу жену – Ружу Личанин.
• Познате су му збирке „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”. Ђул значи ружа. Реч је о турцизму.
• Постојала је новчаница од петсто милијарди динара са ликом Јована Јовановића Змаја.
• Постојала је и поштанска марка са ликом Јована Јовановића Змаја.
• У Змајеву част, и данас постоје „Змајева награда” и „Змајеве дечије игре”.

Ако желиш, прочитај целу песму. Ако не желиш, сасвим је довољно да се упознаш са садржајем одломка 

Какви су ти утисци? Које је осећања пробудила ова песма у теби? Шта ти је у њој посебно занимљиво?

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

• БЛАЖИТИ - ублажити, олакшати муку
• КЛОНУТИ – изгубити снагу, занемоћати
• СНАЖИТИ – ојачати, оснажити, дати веру и снагу
• ДРУКЧЕ – другачије, друкчије
• МЕЛЕМ – лек
• СКРОТИТ’ – укротити, обуздати
• БОГОДАНА – богом дана; од бога дата; изванредна
• ТАКА – таква
• МИРИ – мирише (архаизам)
• ЊИЈА – њише (архаизам)
• СКВРНУТИ – оскрнавити, унизити, понижавати

Књижевни род: лирика / лирска поезија

Књижевна врста: лирска ауторска песма; мисаона (рефлексивна) песма

Мисаона (рефлексивна) песма – лирска песма у којој песник износи своја осећања (рефлексије) (мисли) поводом мисли о свету и животу које га заокупљају (о љубави, слободи, пријатељству и слично).

Тема ове песме је сама песма и њена вредност за сваког човека.

Идеја песме је песникова жеља да се захвали песми за све добро које је подарила човеку и народу.

Поруке песме су:

• Песма нас је одржала, њојзи хвала!
• Песма блажи и снажи. Ори се тамо „где су људи добре ћуди” и стиже тамо „где утехе нема друге”.
• У песми љубав влада, цветак вере, мелем нада.
• У песми нема мржње; негујмо је јер је – света, чиста као звезда, богодана племенита, обасјана, истинита.
• Песма мора потећи из срца јер је светиња.
• Песма духовно испуњава човека, прати га свуда, у свакој ситуацији.
• Песма је очувала појединца и народ и захваљујући њој побеђена су многа зла.

Сети се шта је ВЕРСИФИКАЦИЈА.

ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА ПЕСМЕ

• ЕПИТЕТИ: мајско (цвеће), љута (тигра), пуста (игра), здрава (срца)
• ИНВЕРЗИЈА: цвеће мајско, срца здрава
• ПЕРСОНИФИКАЦИЈА: песма збори, љубав влада.
• ПОРЕЂЕЊЕ: песма је чиста… баш к’о звезда, у висини / што се блиста.

Сети се како се дели књижевност према облику, а онда размисли о улози поезије и њеном утицају на читаоце/слушаоце.

Неке разлике између поезије и прозе:

Revizor-NIKOLAJ VASILJEVIC GOGOLJ

NIKOLAJ VASILJEVIC GOGOLJ

REVIZOR

Revizor je jedino Gogoljevo dramsko delo. Na njemu je poceo da radi od 1834. I nije prestao sve do 1842. godine, iako je delo vec dozivelo i prvo scensko izvodjenje i stampanje 1836. godine.

Drama Revizor spada u drustvene komedije jer se bavi ljudskim naravima i negativnim pojavama, ali je i komedija karaktera i situacije. Ismejavanje drustvenog stanja i ljudske naravi je tema koja je uzeta iz drustvene stvarnosti carske Rusije u prvoj polovini 19. veka. Ideja komedije sadrzana je u jednoj izjavi samog Gogolja:
U Revizoru ja sam odlucio da na jednom mestu skupim sve ono sto je u Rusiji ruzno, a sto sam ja tada znao, sve nepravde koje se cine na onim mestima i onim slucajevima gde se pravednost trazi od coveka vise od svega, i hteo sam sve da ismejem u jedan mah…

STRUKTURA GOGOLJEVE KOMEDIJE

Komedija ima pet cinova:PRVI CIN
Za mesto radnje uzeta je provincijska sredina i sve drustvene strukture: sudstvo, zdravstvo, obrazovanje. Glavne uloge: nacelnik grada Anton Antonovic, direktor bolnice Zemljanika, sudija Amos Fjodorovic Ljapkin Tjapkin, skolski nadzornik Luka Lukic, postar Ivan Kuzmic, varoske spahije Dopcinski i Bopcinski … Lik koji je iznad njih, koji pokrece radnju jeste Hljestakov, sitni cinovnik iz Petrograda.
Nacelnik je pozvao u kancelariju sve glavne ljude u gradu da im saopsti iznenadnu I neprijatnu vest koja glasi: Dolazi nam revizor. Iz njegovih reci saznajemo da u bolnici vlada prljavstina, bolesnici lice na kovace, nema bolesnickih lista i dijagnoza, sve zaudara na kupus, pusi se duvan. U sreskom sudu je opsti nered. Sudija uzima mito- lovacke kucice, nacelnik sve sto mu padne saka- skupocenu bundu, sal ili bilo sta drugo.
Dolaze spahije Dopcinski i Bopcinski sa vescu da je u gradskoj gostijonici cinovnik. Da se zove Ivan Aleksandrovic Hljestakov, da je tu vec dve nedelje. Nastaje dilema sta raditi. Ipak, spremaju se da svi odu u gostionicu i potraze revizora, ali kako kad ne znaju nista o njegovom izgledu.
DRUGI CINMesto desavanja je gostionica odnosno soba u kojoj su odseli Hljestakov i njegov momak Osip. Vec je drugi mesec kako je Hljestakov iz Petrograda krenuo na put, a nikako da stigne na cilj- do svijih roditelja. U gradu nista ne placa, gostionicar preti da ce ga prijaviti vlastima i oterati u zatvor.
Nastaje izuzetno komicna situacija koja se gradi na zabuni, nesporazumu i uzajamnom strahu.
TRECI CINRazgovor nacelnikove zene Ane Andrejevne i kcerke Marije. I one su uzbudjene jurnjavom koja je nastala u gradu. Dopcinski im javlja da ce u njihovu kucu na smestaj doci revizor i da ona, Ana Andrejevna, sve dobro pripremi.
Nacelnik dovodi u kucu uglednog gosta. Do izrazaja prvo dolazi provincijski du nacelnikove zene i kcerke. One su fascinirane prisustvom i pricom Hljestakova o petrogradskom zivotu. Posto u pitanjma prelaze sa teme na temu, to je dokaz njihove neizivljenosti i potrebe za zivotom u velikom gradu i svetu otmenisti.
Hljestakov , u pricanju, gubi granicu izmedju istinitog I izmisljenog. Njegova prica ima svoje dejstvo. Nacelnik i svi oko njega drhte od straha, a on, dok prica, zivi zivot o kome je sanjao kao sitan cinovnik.
CETVRTI CINDo kraja se uoblicava motiv korupcije i podmicivanja kao sredstva u ocuvanju polozaja u drustvu. Korupcija i malogradjansko ponasanje malih ljudi u malom mestu spram vaznih licnosti, uveliko su dosli do izrazaja, sto dobija i vanvremensko znacenje.
Prvo Hljestakovu dolazi Ljapkin Tjapkin, sudija. Prilazi zaplaseno, iz ruku mu ispada pripremljen novac. Videci povoljnu priliku, Hljastakov ga uzima na zajam. Ali, pored sklonosti da podmicuje, on ima jos jednu crtu: potrebu da svakog od bliznjih podkazuje i jos vise obelezi greskama i nedostacima, kako bi sebe prikazao u sto boljem svetlu.
Dolaze i trgovci koji se zale na nacelnika. Njegova gramzivost popsima takve dimenzije da se nicega ne libi- sve nosi, pa cak i suve sljive koje u buretu stoje i po sedam godina. Da bi sto vise dobio, on i po dva rodjendana slavi godisnje. Zatvara ljude i u zatvoru ih hrani slanom ribom, ne dajuci im vodu. Nacelnikovu bahatost i samovolju potvrdjuje i zena jednog podoficira, cijeg je muza nezakonito oterao u vojsku a nju isibao.
Hljestakov se naizmenicno udvata nacelnikovoj zeni i kcerci, da bi se na kraju stekao utisak kako on prosi nacelnikovu kcerku. Hljestakov pise pismo prijatelju, novinaru, u Petrograd, ciji ce se sadrzaj otkriti na kraju. Odlazi u kocijama, sa izgovorom da ce to biti nakratko, a nacelnikova porodica ostaje presrecna sto je sve dobilo takav nesluceni obrt.
PETI CINOvaj cin donosi resenje, ali na nacin kako je komedija i pocela. Na pocetku ovog cina data je slika malogradjanske porodicne srece. Nacelnik u udaji kcerke vidi izuzenu sansu za svije napredovanje u sluzbi. Verujuci da se visoko vinuo, izrice pretnje i osvetu svima koji su se zalili na njega.
Da bi prikazao mentalitet i licemerje kako cinovnickog tako i trgovackog sveta, Gogolj i treci put na pozornicu izvodi i sudiju, upravnika bolnice, trgovce i policajce. Svi dolaze da nacelniku cestitaju na udaji kcerke i da sa njim podele “zadovoljstvo” i srecu.
A onda- sok za sve njih. Dolazi postar sa pismom Hljestakova koje je upuceno prijatelju u Petrograd. Pocinje citanje pisma u prisustvu svih. U njemu je Hljestakov podsmeh upucen svima koji su uvereni da nesto znace u tom provincijskom zivotu.
Pismo otkriva da Hljestakov nije nikakav revizor, niti neka vazna licnost, vec slucajni prolaznik i prevarant, te da je nacelnik sa svojom porodicom izigran i kao ostali ismejan.
i dok jos traje stanje izazvano brukom koja je dosla sa pismom, stize gromovita vest o dolasku pravog revizora. Ova vest je pretvorila sve prisutne u skamenjenu grupu. Sve se pretvara u nemu scenu, u kojoj nema ni pokreta ni reci.
Tako se zavrsava Gogoljeva komedijau kojoj, na prvi pogled, sve deluje obicno, a opet izuzetno i neponovljivo.

LIKOVI

Likovi imaju posebnu funkciju: da svojom pojavom, postupcima, nacinom razmisljanja i jezikom izraze ne samo individualno, ono sto ih razlikuje od drugih, nego i sve ostalo sto ih cini slicnim ili jednakim sa drugima, odnosno sto je svojstveno mahom svim ljudima na istim polozajima i u istim okolnostima.
Likovi u Revizoru su, dakle, tipizirani, izrazito prepoznatljivi, zbog cega je bilo zucnih reagovanja kada je delo prvi put prikazano na sceni. Mnogi su u njima videli sebe, svoju zaparlozenost ili podmitljivu prirodu, svoju zaostalost, malogradjanski i egoisticki duh koji ne poznaje velike duhovne vrednosti.NACELNIK
- covek koji se najvise brine da ne propusti ono sto mu samo ide u sake;
- postao ugnjetac jer je bio obuzet samo uzimanjem onoga sto je tudje;
- otupeo i ogrubeo, nema osecaj za tudje probleme, nista ne moze da ga dirne;
- u dnu duse oseca da je gresan, pa odlazi u crkvu, ali kajanja jos nema;
- grabljenje i otimanje tudjeg nije samo njegova potreba nego i navika;
- strah, nada i radost jesu unutrasnja stanja koja se stalni smenjuju u njemu;
- uzima mito i sklon je druge da korumpira;
- zaboravlja na opreznost i biva prevaren;
- osvetoljubljivost i bahatost, samovlasce- osobenost su njegovog cinovnickog karaktera, na
sta upucuju mnoge zalbe trgovaca
HLJESTAKOV
Uveden je u prostor komedije kao umetnicko sredstvo vrlo pogodno da se izrazi osnovna ideja dela i namera pisca. On se slucajni i iznenada pojavljuje i postaje centar svih zbivanja- revizor, nesto sto nikada nije imao na umu
- sitni petrogradski cinovnik
- govori i radi bez ikakvog razmisljanja
- odeven je po modi
- ne radi svoj posao, niti obavlja duznost kako treba
- sklon je kartanju i lako procerda sve sto ima
- covek je bez proslosti i buducnosti; za njega postoji samo sadasnjost i olako trajanje od danas do sutra
- on je salonska varalica iz zadovoljstva u tome uziva
- kada prica raspanjene maste, onda u orvi plan stavlja sebe; prica o vlastitoj velicini i vaznosti; laze, a veruje u to kao da je najveca istina
- I kad odlazi, ne ostavlja utisak coveka koji misli da je ucinio neku nepravdu ili ruznu stvar, nego se javlja kao neko kome se desilo nesto ugodno, zabavno i prosto neverovatno. __________________