ПОКОНДИРЕНА ТИКВА – Јован Стерија Поповић----Analiza---7.razred

Јован Стерија Поповић- Први је и познати српски комедиограф који је стварао у другој половини 20. века. Родио се у Вршцу 1806. године у трговачкој породици као Јован Поповић Стеријин. Отац му је био Грк, а мајка Српкиња. Нажалост, рано је остао без мајке. Основну и средњу школу учио је у Вршцу, Темишвару и Пешти, а онда је завршио права у словачком граду Кежмароку. Од малих ногу био је слабог телесног састава и крхког здравља. Посебно је имао проблема са једном руком. Једно време је био приватни наставник и адвокат у родном месту, а онда је у Крагујевцу радио као професор. Потом је био начелник Министарства просвете. На том положају је био осам година, почев од 1842. Био је главни организатор српске средњошколске наставе. Вероватно не знаш да је он иницијатор оснивања САНУ које се тада звало Друштво српске словесности. Наравно, био је и члан ове Академије. Покретач је и идеје стварања Народне библиотеке у Београду и Народног музеја, такође у Београду, а учествовао је и у организовању првог београдског театра (Позориште на Ђумруку). Чисто да знаш да је ђумрук турска реч, а у 19. веку ова реч се користила за царину. Реч је о бившем складишту царинарнице на Сави у Београду када је одржана 4. 12. 1841. Стеријина представа „Смрт Стефана Дечанског”. Тада је штампан први позоришни плакат (афиша) и први пут су наплаћиване улазнице. Поред Стерије, у организацији позоришта учествовао је глумац и редитељ Атанасије Николић.
Стерија је од 1848. године у Вршцу, усамљен и разочаран и умире 1856. године.

Сматра се оснивачем српске драме, али пре свега треба запамтити да је наш први комедиограф. Прва његова комедија је „Лажа и паралажа”, а за њом су комедије „Тврдица” („Кир Јања”), „Покондирена тиква” и „Зла жена”. Познате су и његове комедије „Кир Јања” и „Родољупци”. У свим својим делима исмевао је мане тадашњег војвођанског друштва: помодарство, лаж, тврдичлук, лажни патриотизам…

У његовом родном месту налази се Народно позориште у коме се често одржавају представе према његовим делима, на пример, представа „Лажа и паралажа”.

Према неким Стеријиним филмовима направљени су и филмови. На пример, „Лажа и паралажа”, „Џандрљиви муж” или „Кир Јања”, али и „Покондирена тиква”, „Родољупци” и друге. Знаш ли шта значи реч, тачније, придев „џандрљив”?

У средњој школи ћеш вероватно читати и Молијерово дело „Тврдица”.

У Стеријину част основан је и фестивал „Стеријино позорје”.

Захваљујући Антологији српске књижевности, можеш прочитати следећа његова дела, ако ти се баш не иде до библиотеке  :

Женидба и удадба

Зла жена

Изабране комедије

Лажа и паралажа

Покондирена тиква

Родољупци

Роман без романа

Тврдица

Ова комедија је објављена 1838. године у Новом Саду.

Поводом 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти Јована Стерије Поповића, 1956. године компонована је истоимена комична опера.

Ова комедија је први пут изведена на позоришној сцени 1. марта 1842. године у Београду.

И данас се ова комедија често нађе на репертоару Народног позоришта у Београду.

У овом делу аутор исмејава главну јунакињу, Фему, која, лудујући за „ноблесом”, настоји да побегне из свог занатлијског (опанчарског) света и да се пробије у више друштвене кругове.

 <---------Исмева:

ФЕМА је била опанчарева жена, а после мужевљеве смрти, одлучила је да живи по моди. Помодарство је било честа појава у грађанском друштву Војводине почетком 19. века, које се обогатило и почело преко сваке мере да се поводи за туђим утицајима. Циљ му је био да опонаша        високе бечке и париске кругове у говору, одевању и понашању. Стерија и други наши писци у својим делима исмевали су ту појаву.

Књижевни род: драма / драмска поезија

Књижевна врста: комедија карактера

Тема одломка је покондирена Фема у односу према својим ближњима.

Идеја одломка и целе комедије је пишчева жеља да извргне руглу помодарство и извештаченост. На тај начин је желео да исправља и лечи свој род. Хумором жели не само да насмеје већ и да прекори, укаже на мане и недостатке појединаца и друштва. Писац хвали врлину, а куди порок.

Поруке овог одломка су:

Видела жаба где се коњи кују па и она дигла ноге.

Свевремени лик Феме постоји у свакој средини, мањој или већој, у сваком времену, и изазива смех и подсмех нормалних људи.

„Нема ти горе него кад се тиква покондири”. (Јован Стерија Поповић)

Где је мода врлина, тамо врлина није у моди. (немачка пословица)

Кад се тиква покондири и опанак попапучи. (народна изрека)

Свако мора бити свестан својих жеља и могућности.

                                              КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВИ 

ДРАМА је књижевно дело у стиху или прози писано у дијалозима и намењено извођењу на позорници и филму. Заснива се на сукобу личности. Драма се чита, али је пре свега намењена позорници, а улогу ликова преузимају глумци.

Основне драмске врсте су:

ТРАГЕДИЈА је драмско дело које приказује дубока човекова преживљавања и обично се завршава смрћу главног јунака. Патња и страдање човека изузетних особина представљени су као последица његовог слободног и херојског деловања.


КОМЕДИЈА исмева људске мане и недостатке појединца и друштва: тврдичлук, похлепа, лажљивост, незнање, завист…. Комично је све оно у чему постоји несклад  између жеља и одлука једне личности и њених могућности; оно што се противи осећању природности. Комедија се дели на:

ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ има одлике и трагедије и комедије. Озбиљнија је од комедије, али није трагедија. Представља оштар сукоб између добра и зла. Много је сукоба између људи и њихових мишљења, а често је и супротстављање разних друштвених слојева и професија. Пример ове драме је „Свети Георгије убива аждаху” Душана Ковачевића, а према овом делу направљен је и филм.





ГЛУМА – игра глумаца у позоришту, посебна уметност;


СЦЕНСКИ ГОВОР – говор глумаца на сцени, користи се дијалог, некада и монолог (МОНОДРАМА), а дескрипције и нарације нема јер глумци сами себе сликају;


ЧИНОВИ – подела радње драме;


СЦЕНЕ, ПОЈАВЕ или ПРИЗОРИ – улазак или излазак једног глумца унутар чинова;


ЈЕДИНСТВО РАДЊЕ – обавезно, а некада је постојало и ЈЕДИНСТВО ВРЕМЕНА и ЈЕДИНСТВО МЕСТА;


ДИДАСКАЛИЈЕ (РЕМАРКЕ) – пишчева тумачења глумцима о одећи или понашању, али и читаоцима;


МИЗАНСЦЕНА – распоред личности на позорници;


АФИША – плакат или оглас; попис драмских лица, имена глумаца, редитељ




КОМПОЗИЦИЈА ДРАМЕ – иста као и за епске врсте:


увод (експозиција)
заплет
кулминација
перипетија
расплет


              
                  НЕПОЗНАТЕ И МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ


ДЕЈСТВО – чин
ДИРИНЏИТИ – ринтати, радити тежак и напоран посао
ДРНДА – сељанчица
ЕПИКЕТ – погрешна француска реч: етикета – начин отменог опхођења
ЖИРАФЕ – копче
ЖУРНАЛ – новине, часопис
ЗАПТИТИ СЕ – стегнути се
ИЗДРТ – у поцепаној одећи, похабан, поцепан
ИЗЕСТИ – појести
ИНПРЕТИНЕНЦИЈА – погрешно, а треба: импертиненција – безобразлук, дрскост
КАНДА – као да, вероватно, изгледа
КАРУЦА – кочија
КОКЕТА – особа која флертује, кокетира; својим понашањем наметљиво настоји да се допадне; углађен, дотеран, полаже пажњу на изглед и гардеробу
КОМЕНДИЈА – комедија
КОМИ ФО – погрешан француски израз: на свом месту, као што треба
КОМПЛАМЕНТ – погрешно; треба комлимент – израз учтивости, дивљење, похвала
КУМТЕ ПИСЛИ ХЕР, ВИРФТЕ ГРУБИЈАНА ХИНАУЗ - немачки, погрешно изговорено: Дођите овамо начас и избаците овог грубијана.
МАМЗЕЛ – погрешно од француске речи – госпођица
МИДЕР – стезник
МУЋУРЛА – будала
НАЈМИТИ – ангажовати, запослити
НАОБРУЧАТИ – ставити
НАТУРА – природа
НОБЛЕС – отменост, господство
ОКАДИТИ – махањем кадионице са запаљеним тамјаном димом испунити просторију
ОПОГАНИТИ – упрљати
ПАОРЕНТИНА – сељак, сељачина (аугментатив, увећаница или тачније – ПЕЈОРАТИВ)
ПАОРСКИ – сељачки
ПЕДИНТЕР – слуга, послужитељ
ПЕРСОНА – особа
ПОДОБАН – одговарајући, адекватан, сличан
ПОЗОРЈЕ – призор
ПОМОДАРСТВО – поводљивост за модом
ПУКЕТ – букет
РЕГУЛА – правило понашања
РЕЗОН – овде је ова француска реч употребљена у значењу ред; иначе значи разум
РЕПАРИРАТИ – поправити
РИФТИК – погрешно употребљена немачка реч: одиста, заиста, тачно
СЛУТА – глупа жена
СТУПА – греда, стуб
ТАКИ – сместа, одмах, такав
ТЕЋИ – стицати, стварати, зарађивати
ТРАГА – род, пасмина, багра (обично се користи у погрдном значењу)
ТУРАТИ – стављати
УНТЕРОНДЛОВАТИ СЕ – погрешан употребљен немачки глагол; значи – забављати се
ФРАЈЛА – госпођица
ЧЕПИТИ СЕ – кревељити се
ЧЕСТ – част
ШПАНЦИР – шетња

ВЛАСТ – Бранислав Нушић-Analiza-7.razred

О Браниславу Нушићу смо већ говорили. Сети се петог разреда, романа „Хајдуци” и одломка из једночинке „Кирија” или шестог разреда и одломка „Аналфабета”, као и одломка „Прва љубав”.

Знаш да је велики драмски писац, комедиограф и приповедач и да припада реализму према начину стварања. Рођен је 8. октобра 1864. године у Београду.

Највећи је хумористички писац у српској књижевности и најплоднији комедиограф. Познате су му комедије:

„Народни посланик”
„Госпођа министарка”
„Сумњиво лице”
„Протекција”
„Ожалошћена породица”
„Покојник”
О његовим романима „Хајдуци” и „Аутобиографија” такође смо говорили. Ако ниси, крајње је време да прочиташ његово дело „Аутобиографија”.


Писао је и национално-историјске драме: „Кнез Иво од Семберије” и „Хаџи Алоја”.


Његова дела се готово читав век активно приказују у позориштима, по некима су снимљени филмови, а многа су преведена на стране језике.


Дуго је радио у дипломатској служби, али је посвећен искључиво позоришту. Био је драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду, а био је управник и Народног позоришта у Сарајеву. Преживео повлачење преко Албаније у Првом светском рату.


Умро је 19. јануара 1938. године.


Ако те занимају детаљи, преузми документ: Бранислав Нушић.


Већ знаш да се комедије деле на: комедије карактера, комедије нарави и комедије ситуације. Комедија „Власт” спада у КОМЕДИЈЕ КАРАКТЕРА зато што се у њој исмевају и критикују друштвене мане подсмевањем слабостима и пороцима појединаца. 



Већ познајеш неке од десет ликова: 
Министар Тоза и његова супруга Лепосава
Милоје, Тозин таст
Арса, Тозин блиски рођак, тачније, стриц који би такође да има користи
Госпа Мица, Тозина пријатељица из младости која би да запосли сестрину ћерку
Кум Сава би да га ослободе казне и одговорности због крађе новца
Кума
Мара, Тозина рођака
Добросав, Тозин школски друг
Момак из министарства



КЊИЖЕВНИ РОД: драма / драмска поезија


КЊИЖЕВНА ВРСТА: комедија



Идеја одломка и целе комедије је Нушићева жеља да истакне појам власти у ондашњем друштву и да индиректно утиче на промене у друштву.


Чиме опомиње власт, а чиме народ?


Једна од ПОРУКА одломка је : Дај некоме власт па ћеш видети какав је човек.

ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ :

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

ВАЛУТА – ефективан новац, обично страни
ВИРМАН – пренос с једног рачуна на други
ДУБИОЗАН – сумњив, несигуран, неизвестан
КЉУСЕ – мршави коњ, рага
УЗАНС – трговински обичај

                                                                                  ШАМЛИЦА – онижа столица без наслона

                             

ЉУБАВНИ РАСТАНАК народна лирска песма---Analiza --7.razred

КЊИЖЕВНИ РОД: лирска поезија / лирика

КЊИЖЕВНА ВРСТА: народна љубавна лирска песма

ТЕМА ове песме је љубав двоје младих приказане кроз љубав два цвета – плави зумбул и зелена када.

ИДЕЈА песме је жеља народног певача да слави велику љубав коју ни растанак не може уништити. 

ПОРУКЕ песме су:

Права љубав не може нестати због даљине између двоје заљубљених

Патријархално, домаће васпитање никада не може и не сме изаћи из моде.

Права љубав је вечна и не нестаје због тренутних тешкоћа.

Част, поштење и чист образ битнији су од тренутних задовољстава.

ПЛАВИ ЗУМБУЛ – стабилан, смирен, зрео, сталожен

ЗЕЛЕНА КАДА – наивна, незрела, неискварена, поштена, млада, чиста, неискусна

                          СТИЛСКЕ И ЈЕЗИЧКЕ ОДЛИКЕ ПЕСМЕ

АЛЕГОРИЈА – стилска фигура. У песми се не помињу младић и девојка, али је јасно да је реч о њима.

ХИПЕРБОЛА – лист хартије као небо, мастила колико је у мору воде, за три године не би исписала јада

МЕТАФОРА – зумбул – момак; када – девојка; бостан – заједнички живот

СИМБОЛ – симболика боја: црна боја мастила – девојчина судбина; плава боја зумбула – смиреност, сталоженост, зрелост; зелена боја каде – незрелост, наивност, неисквареност

АРХАИЗМИ – ТУРЦИЗМИ – БОСТАН, КАДА, АРТИЈА, КАЛЕМ и МУРЕЋЕП – застареле речи по свом облику и данас се не користе

СТАЛНИ БРОЈ – два цвијета; три године дана

ЕПИТЕТИ – плави, зелена, црн – БОЈЕ

АПОСТРОФА (обраћање неживим бићима) – „Душо моја, у бостану кадо”

ИНВЕРЗИЈА – „Душо моја, у бостану кадо”

ОДСУСТВО ГЛАСА х (1836) – артије, моји, (ја) би

КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – расли заједно, па се растали

ВЕРСИФИКАЦИЈА – једна строфа од 13 стихова – лирски десетерац, нема риме, дијалог између зумбула и каде, тј. момка и девојке.

Љубавне песме су најстарије и најбројније у народној поезији. Наравно, основно осећање је љубав између момка и девојке. Та љубав је чиста, искрена и нежна. Јача је од свих препрека. Нажалост, сва та љубавна радост често буде помућена тугом због растанка. Љубавна осећања се не испољавају директно већ се само наслућују; приказана су кроз алузије. Главни мотиви ових песама су:

лепота заљубљених, посебно девојке;

љубав;

растанак.

За ове песме везује се лирски десетерац и лирски осмерац. Најчешће се у њима налази дијалог, а од стилских фигура највише има епитета, поређења, метафора и хипербола.

Познате љубавне песме су:

Српска девојка (У Милице дуге трепавице))

Драги и недраги 

Кујунџија и хитропеља

Наджњева се момак  и девојка 

 

                     Занимљивости у вези са поменутим цветовима:

Кадифа (Tagetes) име је добила по Тагету који се помиње у и грчкој и у етрурској митологији. У грчкој митологији се више личности звало овим именом. О грчкој митологији знаш прилично, а ако те занима етрурска митологија > Википедија. Иначе, кадифа је биљка из породице главочика. Везује за лето и тада је једна од најпопуларнијих. Пореклом је из Мексика и Америке, а постоји и врста која потиче из Африке.

Зумбул такође има везе са грчким митовима. Наиме, прелепи Хијацинт, спартански принц, вежбао је са Аполоном бацање диска.  Изненада је Хијацинта погодио Зефир диском у главу. Разлог – љубомора. Аполон је био очајан због Хијацинтове смрти и од његове крви је створио зумбул. Легенда даље каже да су зумбулове латице настале од Аполонових суза.

             

                                  Непознате и мање познате речи:

зумбул и када – цвеће

бостан – врт, башта (данас је заједнички назив за диње и лубенице)

калем – писаљка од трске

мурећеп – мастило

јад – несрећа

Ференц Молнар ДЕЧАЦИ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ----Analiza --6.razred

Ференц Молнар је рођен 12. јануара 1878. у Будимпешти. Већ са 18 година постаје радо читан новинар. Најуспешнији је у драмама. Време је показало да је од свих његових дела најтрајнији управо овај роман. Умро је 1. априла 1952. године као емигрант у Њујорку.


У роману се налази десет поглавља:

УВОД (ЕКСПОЗИЦИЈА)


ЗАПЛЕТ


КУЛМИНАЦИЈА (ВРХУНАЦ)


ПРЕОКРЕТ (ОБРТ) (ПЕРИПЕТИЈА)


РАСПЛЕТ



КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија


КЊИЖЕВНА ВРСТА – дечји авантуристички роман


ТЕМА романа је борба две групе дечака за територију и превласт.


ИДЕЈА романа је пишчева жеља да се подсети свог детињства, али и да забави и поучи најмлађе читаоце.


ПОРУКЕ романа су:


-Ни дечје игре нису увек безазлене. Очас посла могу постати опасне, са озбиљним последицама.


-Ниједан разлог није оправдан при деоби деце у групе.


-Проблеми се решавају разговором и договором.


-Ни дечји ратови нису игра.


-Физички слабије од себе не смемо малтретирати и понижавати.


-Пријатељство је једна од највећих животних вредности.


-Пријатељи се не бирају према спољашњим обележјима већ према врлинама које их красе.



ДЕЧАЦИ 


У роману се не појављује ниједна девојчица, али су зато дечаци, главни јунаци у овој књизи, итекако занимљиви у описаним догађајима.

Подељени су у две групе:

- група са зелено-црвеним капама


- група Црвене кошуље.



Вођа прве групе је четрнаестогодишњи Јанош Бока. Постао је вођа са чак 11 гласова. Дечаци су га изузетно ценили јер је у свим ситуацијама био изузетно домишљат и разуман.


Вођа Црвених кошуља био је Фери Ач. Познат је по свој храбрости, али и праведности. Поштује истрајне и одане, па и кад припадају непријатељском табору, а спреман је и да казни своје чланове ако то заслуже.


Најхрабрији дечак је Ерне Немечек. Мали плавокоси дечак, мршав и слабашан, сматран је најслабијим те као такав има улогу редова. Међутим, испоставља се да је најхрабрији. Од редова напредује до капетана, али му ова нова улога више ништа не значи јер умире од запаљења плућа.


Међу дечацима су и два брата, браћа Пастор. Изразито су осликани као негативни ликови којима насиље није страно, а поготово су такви према слабијима од себе. Писац их описује као црне и стално намргођене, а притом каже да их нико никада није видео насмејане. Општа карактеристика браће Пастор је у пишчевим речима: „Њих се ваљало бојати”.


Као негативни појединац, издвојен је Деже Гереб. Размажен дечак из господске куће, био је Бокин најбољи друг. Оптерећен је сујетом, што се посебно одражава у његовој жељи да буде вођа. Потенцијални је вођа, али добија само три гласа и та га ситуација окреће против Боке. Толико далеко иде да прелази у дружину Ферија Ача. Показује својим делом да је прави слабић, а не схвата да га презиру  и садашњи и некадашњи другови. Једном речју – издајник, а издајнике нико не воли. Само Бокино велико срце може да опрости овај грех. Прима га поново у дружину, а члановима забрањује и разговор о Геребу

ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ – Бранко Ћопић-----Analiza----6.razred

Branko Copic je rodjen 1915. godine u Podgrmecu u selu Hasani nadomak Bosanske Krupe. Osnovnu skolu zavrsava u rodnom selu nakon cega upusuje ni`u realnu gimnaziju u Bihacu. Knjiga “Magarece godine” nastala je po sjecanju na vrijeme provedeno u “Prosvjetinom” internatu u Bihacu, takozvanom  konviktu. setriri godine koje je tu proveo pisac opisuje kao jedan od najljepsih dijelova svog `ivota. Nakon ni`e gimanzije upisuje uciteljsku skolu u Banjoj Luci u klasi prof. Vlade Milosevica kod kojeg je i polagao prijemni ispit iz jezika i muzicke kulture.


          Uciteljsku skolu u Banjoj Luci Branko Copic nije zavrsio. Izbacen je iz skole u cetvrtom razredu zbog citanja napredne literature. Nakon toga upisuje je se u Uciteljskuskolu u Sarajevu iz koje je, takodje, izbacen. Iz Sarajeva se vraca u Banja Luku, ali skolu je, ipak, zavrsio u Karlovcu gdje je prabacen uz pomoc nekih profesora.


          Po zavrsetku uciteljske skole Branko Copic odlazi u Beograd, upisuje i zavrsava Filozofski fakultet. Za vrijeme studiranja s vremena na vrijeme objavljivao je price u “Politici”, posebno kada je urednik bio zika Milicevic.


          Drugi svjetski rat zatekao ga je na odslu`enju vojnog roka u Mariboru u bivsoj vojsci Kraljevine Jugoslavije. Tu je do`ivio raspad vojske i dr`ave, ali se vec na samom pocetku povezao s narodnooslodilackim pokretom i od samog pocetka do kraja rata i oslobodjenja bio pripadnih partizanskih jedinica pod Titovom vodjstvom. Cijelo vrijeme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, takodje veoma poznatim knji`evnikom, Skenderom Kulenovicem.


          Drugi svjetski rat podstice ga da napise romane “Prolom”, “Gluvi barut”, “Ne tuguj bronzana stra`o” i “Osma ofanziva”, zatim pripovjetke “Rosa na bajonetima”, “Surova skola”, “ljubav i smrt”, “Do`ivljaji Nikoletine Bursaca”, “Gorki med”, “Sveti magarac”, “ljudi s repom” i zbike pjesama “Ognjeno racanje domovine” i “Ratnikovo proljece”. Napisao je i romane za djecu “Orlovi rano lete”, “Slavno vojevanje” i “Bitka u zlatnoj dolini” (poznati su kao “Pionirska trilogija”) i “Magarece godine”, zbirke prica “Price partizanke”, “Vratolomne price”, “Price ispod zmajevih krila” i “Do`ivljaje macka Tose”, zbirke pjesama “sarobna suma”, “Armija odbrana tvoja”, “Partizanske tu`ne bajke”, “Vecernje price”, “Djeda Trisin mlin” i “Nestasni djecaci”.


          Copic je pisao i scenarije za pozoriste i film. Poznat je po komediji “Do`ivljaji Vuka Bubala” i komadu za djecu “Udarnici” i scenrijima za ratne filomove “zivjece ovaj narod” i “Major Bauk”.


          Djela su mu prevodjena na ruski, engleski, francuski,njemacki, ukrajinski, poljski, ceski, bugarski i madjarski jezik.


          Cijeli radni  i  `ivotni vijek nakon drugog svjetskog rata Branko Copic je proveo u Beogradu, ali je vrlo cesto putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim dr`avama. Mnogi su za njega govorili da je najveci djeciji pisac svih vremena rodjen na prostorima bivse Jugoslavije.


 Iako je pripadao narodnooslobodilackom pokretu Branko Copic je, kao covjek velikog obrazovanja, bistra uma, osjecaja za pravdu i pravednost i kritickog posmatranja stvarnosti koja ga je okru`ivala veoma rano poceo da iznosi sopstvena misljenja o nekim pojavama. Radio je to ili otvoreno ili u literaturi kao pisac. Kao jedno od najpoznatijih djela bila je “Jereticka prica” zbog koje je kasnije trpio velike udare tadasnje komunisticke partije na vlasti i dr`avnih organa, pa i od samih kolega. Takvih progona je bilo mnogo, pa je knji`evni istoricar Ratko Pekovic to sabrao u knjigu “Sudanije Branku Copicu” iz koje se vidi na kakve je sve probleme Copic nailazio u svom knji`evnom i politickom `ivotu.


Pretpostavlja se da su ti progoni i glavni razlog samoubistva koji je Branko Copic izvrsio skocivsi s jednog mosta preko rijeke Save 1984. godine. Od tada se taj most zove Brankov most, a ulica koja vodi do njega Brankova ulica.



„Орлови рано лете“ се састоји од два дела. 
Радња се одвија у периоду пре почетка Другог светског рата. 
Место радње:Босанска крајина,село Липово.


ГЛАВНИ ЛИКОВИ:

КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија


КЊИЖЕВНА ВРСТА – дечји роман

TЕМА романа су доживљаји Јованчетове дружине у немирном и бурном времену непосредно пред Други светски рат.

ИДЕЈА романа је пишчева жеља да казивањем о искуствима дечака Јованчетове дружине укаже малим читаоцима на велике животне истине.

ПОРУКЕ овог романа су:

Треба се борити свим средствима против неправде било које врсте.
Љубав према домовини не зна за старосне границе.
Пријатељство је једна од најбитнијих ствари у животу.
Пријатељи се налазе једни другима и у добру и у злу.
Сви за једног, један за све – мото правих пријатеља.
Слога кућу гради, а неслога разграђује.
Живот свачему човека научи.
На муци се познају јунаци.


ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ

-      ПРОКИН ГАЈ

-      ДЕЧАЦИ ЈОВАНЧЕТОВЕ ДРУЖИНЕ

-      ЛУЊА ОТКРИВА ЛОГОР

-      ПРОНАЛАЗАК ТАЈАНСТВЕНЕ ПЕЋИНЕ

-      ПОЉАР ЛИЈАН

-      ЗАВЕРА ПРОТИВ ДЕЧАКА И ХВАТАЊЕ ДЕЧАКА

-      ПОЧЕТАК РАТА

-      ПРОКИН ГАЈ ПОСТАЈЕ ПАРТИЗАНСКА РАДИОНИЦА

-      ОДЛАЗАК У РАТ

______________________________________
MANJE POZNATE RECI: 



ОРЛОВИ – симбол слободе и храбрости

РАНО – орлићи, тј. дечаци раширених крила одлазе из дечаштва у свет одраслих

ЛЕТЕ – постају прави орлови слободних планина, иако  принуђени да од детињства воде живот одраслих

_________________________________________________________________________________

                                                                             Крај је тужан!

Тиха и бледа, Луња је ћутке гледала за колоном. С њом су, можда заувек, одлазили они које је највише волела у животу. Одлазио је дугачки Стриц, кога је већ прежалила, али га није заборавила. Одлазио је поносно храбри Јованче, кога ће она носити у срцу ако се више никад и не врати.

„Ако се не врати?!”

Као да јој одговара на то њено тајно питањем, Мачак одједном проговори: „Вратиће се опет наши дечаци, треба у то веровати”.

На зачељу последње чете ходало је некакво коњче претоварено котловима и којекаквом старудијом. За њим је бодро корачао пољар Лијан, шешира закачена на потиљку.

„Хеј, куда, шефе?”, повика Луња.

Лијан, њен дотадашњи ‘шеф’ у обавештајној служби, весело одврати: „У бој, душо, у револуцију!”

„Збогом, шефе, не заборави ме!”

И тако се растадоше девојчица Луња и њен ‘шеф’, дугогодишњи пољар, бескућник и весела скитница, испичутура Лијан.

Тутњи у ноћи битка, трза се Луња из сна, ломи се одјек у Прокином гају. Нема више некадашњих безбрижних дана ни обесних дечјих игара, у рат је отишла Јованчетова дружина.

Држите се добро, моји дечаци! Јованче, Стриче, Ђоко, Ник, Вањка Широки, ми вас чекамо да се опет вратите.

Нек буде онако како сте се договорили на последњем састанку у Гају: они који остану живи, састаће се једног дана опет у Прокину гају, наложиће ватру у логору тепсија и око ње ће причати о онима који се нису вратили. Причаће дуго и с љубављу, али само лепе ствари. Само лепе ствари, јер то једино остане иза човека и то је било једино богатство наших дечака.

ЧУДЕСНА СПРАВА – Бранко Ћопић -Analiza 6.razred

Бранко Ћопић (1915 — 1984) је српски и југословенски књижевник. Основну школу завршио је у родном мјесту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањој Луци и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Прву причу објавио 1928. године, а прву приповијетку 1936. Његова дјела су, између осталих, превођена на енглески, њемачки, француски и руски језик. Био је члан Српскe академијe наука и уметности и Академијe наука и уметности Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Извршио је самоубиство скоком са моста Братство и јединство у Београду 26. марта 1984. у својој 69. години живота.
У Ћопићевим делима доминирају теме из живота људи из Босанске крајине и Народноослободилачког рата.



Ø КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија


Ø КЊИЖЕВНА ВРСТА – ауторска дечја приповетка – краћа прозна форма у којој се обично излаже један догађај или се описује краћи период из живота неке личности.


Ø   ТЕМА приповетке је зазирање деда Радета од справа и машина; деда Радетов однос према чудесној справи – сату; деда Радетов доживљај сата као да је живо биће.


Ø ИДЕЈА приповетке је пишчево подсећање на дане детињства, детаљно представљене у збирци приповедака „Башта сљезове боје”.


Ø ПОРУКЕ ове приповетке су:


-      Не треба приступати стварима са предрасудом.


-      Уживајте у детињству да бисте се  имали чега сећати кад одрастете.


-      Не треба се бојати непознатих справа и машина.


-      Треба напредовати у складу са развојем технологије.


-      Успомене из детињства су трајна инспирација радости и среће.


Н А Ч И Н И    И З Р А Ж А В А Њ А


дијалози
описивање / дескрипција – ОБЈЕКТИВНО и СУБЈЕКТИВНО
приповедање / нарација – РЕТРОСПЕКЦИЈА
_______________________________________________



Ø   МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ


-       ЗАЗИРАТИ – прибојавати се, плашити се, стрепети


-       ТЕРМОМЕТАР – топломер


-       ВАСЕР-ВАГА, ЛИБЕЛА – справа за одређивање хоризонталног и вертикалног положаја предмета


-       ДРЕВНИ ПРАВЕДНИК – стари мудрац


-       ОБЕСВЕСТИТИ – погазити светињу, учинити ружно дело


-       НИКАКВА ВЈЕРА – тј. човек без људских врлина


-       НА КОЛИКО СИ МЕСТА ШУПАЉ – фигуративно, безвезњак, незналица, не зна ни најобичније ствари


-       ЏАБА ТУПИМ ЗУБЕ – фугуративно, бескорисно проводим време


-       БЕНА – будала, али кроз шалу, због несналажљивости


-       ПРОПИТИ – сав новац потрошити на пиће


-       НАФОРА ПРЕД ОЛТАРОМ – црквени православни обредни чин (узимање парчета хлеба)


-       КАУРИ – муслимански назив за православце и уопште хришћане


-       ОДИДЕР – дођи


-       ОЛТАР – главни део православне цркве


-       ФРОНТ – ратиште, бојиште


-       ДАЖДЕВЊАК – врста гуштера

ДОЖИВЉАЈИ ТОМА СОЈЕРА – Марк Твен - Analiza

Bilješke o piscu :
Mark Twain rođen je 1835.god. na Floridi u državi Missouri. Umro je 1910.god. . Napisao je : Kraljević i prosjak ,Doživljaji Hucheeberryia Fina.


Mjesto Radnje :
otok, Ilijanska obala


Vrijeme radnje :
ljeto

Likovi :
Fin, crnac ,Tom ,Douglas , tata ,Bames ,Joe ,Harper , Ben ,Huck…

Fabula :
Dječak Huck imao je pijanog oca kojega je viđao jednom tjedno. Imao je prijatelja Toma Savyera sa kojim se je puno družio. Njih dvoje su htjeli osnovati razbojničku bandu. Jedne noći je Huck Fin pomogao crncu Jimu da pobjegne. Došli su na jedan otok gdje je Huck bio kod jedne obitelji, a Jim je bio na splavi. Huck je našao Jima i plovili su dalje rijekom tražiti Cairo .Kada su vidjeli da bezvrijedno traže dogovorili su se da će se vratiti doma i reći istinu. Kada su nakon dugog putovanja došli u grad Jima su zarobili. Kada su to saznali Tom i Huck probali su ga osloboditi ,ali bez uspjeha. Prije smrti gospođica Watson oslobodila je Jima ropstva.

Robinson Kruso -Danijel Defo- Analiza 5.razred

Данијел Дефо – „отац енглеског романа”

Преко 250 дела, али запамћен по овом роману. Више филмова и серија према овом роману: 1954, 1970, 1997…
Не зна се са сигурношћу да ли је рођен  1659, 1660. или 1661, али је сигурно да је умро у немаштини 1731. у Лондону. Тек касније му је подигнут споменик у Лондону.
Презиме Foe (непријатељ) те је сâм додао племићку одредницу ДЕ.



Књижевни род: епика / епска поезија


Књижевна врста: авантуристички, пустоловни роман


Тема романа је живот Робинсона Крусоа на пустом острву.


Идеја романа је пишчева жеља да забави читаоце авантурама које су иначе биле актуелне у то време.


Поруке романа су:


Ма колико тешка и неизвесна ситуација била, човек мора да тражи излаз из ње и да буде истрајан у свим мукама и напорима.
Вера у бољи живот одржава човека ведрим и здравим, насупрот дубинама очаја које прете са свих страна.
Не смемо пасти у очај. Треба да верујемо у спас и у бољи живот.
Једини пут опстанка у животу јесте издржљивост у мукама и снага у надама.
Спас од било каквог проблема је у раду и сталном учењу о савладавању проблема.
Човек природу може потчинити својим потребама, али мора и да брине о њој не би ли му што дуже трајала.
Никад не реци никад.
Без муке нема науке.


Од начина изражавања читалац јасно уочава следеће:


-       описивање или дескрипција (ентеријер, екстеријер, пејзаж, портрет)


-       приповедање (у првом лицу) (хронолошко)


-       дијалог (са Петком, на пример)

Hajduci - 5.razred osnovne skole

Овај роман је један од најлепших о детињству у српској књижевности.  Читајући овај роман, сваки читалац може препознати своје радости, стрепње и страхове карактеристичне за дечји свет. Читаоци се упознају са процесом одрастања и мноштвом авантура веселе дечачке дружине. Притом уживају у хумористично испричаним авантурама.


О писцу

Бранислав Нушић је наш стари познаник. Сети се одломка из његове једночинке „Кирија”. Чисто ради подсећања, преузми презентацију са основним подацима о писцу. Упознај се са њеним садржајем, али и са појмовима:


                                                 хумор
                                                 романтизам
                                                 аутобиографија
                                                 биографија

Главни

 ликови:

Припадници ове хајдучке дружине су:


ЖИКА ДРОЊА је прави представник лењег ученика. Никако не памти лекције, а изгледао је тако расклиматано, све је висило на њему, једном речју – дроњав. Није ни чудо да су његове свеске и одећа стално прљави од мастила.
МИЛЕ ВРАБАЦ је прави несташко. Стално је нешто претурао по својим џеповима. Отуд и смешна сцена при сусрету са попом. Том приликом је вадио мрве од хлеба и грицкао их. Био је један од најслабијих ђака, а знао је само оно што га је занимало или што је морао да зна: хришћанску науку и историју.
МИТА ТРТА је права добрица. Његово добро срце није могло да поднесе тугу, тако да је стално имао поводе за плач.  Његова карактерна особина је лењост. Толико је био лењ да је и причао само кад је морао. У школи је одговарао само кад је морао, и то најкраће што је могао. Деловао је као да се и тада страшно умарао. Све је још некако могао да поднесе, али устајање – никако. Његов надимак и потиче од његових укућана.
ЛАЗА ЦВРЦА је најнижи члан ове дружине, али и најдуховитији. На његову велику жалост, једино је био највећи у – кукавичлуку. Увек је био спреман на несташлук. Те је нешто смешно изводио, те је стављао ногу иза врата, те је имитирао жабу… Остаје недоречено да ли стварно муца или не. Додуше, муцао је само када је одговарао, а ова појава му датира још од првог разреда гимназије.
СИМА ГЛУВАЋ има надимак који све говори. Али не баш све Сима је глув само према потреби –  кад одговара у школи. У тим приликама би правио праву папазјанију од лекција. А онда се и осилио, постао безобразан. Почео је да меша и предмете. И све тако док му једног дана разредни, професор и лекар нису забиберили чорбу. Напрасно је почео да чује, али касно. Понављао је годину, а надимак му је остао.
НУШИЋ је један од ликова. Интересантно је да једино он о себи мисли да је добро дете. Признаје да је лош ђак и да није волео школу. А његови изговори за изостајање из школе су непревазиђени. Најбољи му је изговор зубобоља, али не само његова. Кога год од укућана да заболи зуб, њега нема у школи. Знаш већ да је кажњен због тога.
ЧЕДА БРБА је добио надимак због сопственог погрешног потписивања на контролном задатку. Избацили су га из школе, јер је малтретирао све редом, а једном приликом је донео и прашак за чешање у школу. Он је избачен из школе, али му је надимак остао. У време ових занимљивих догађаја, био је пекарски шегрт. Био је најјачи међу дечацима, али га је још једна особина ‘красила’: највећи лажов међу њима. Шта све он није могао урадити?! Гвоздену шипку је савијао рукама, нудили му посао у циркусу због велике снаге… Наравно, сви су знали да лаже, али нико није имао петљу да му то и каже. Не може му се спорити једна добра особина: увек је штитио слабије.



Размисли о…


Претпостављам да ти се овај роман допао  Не заборави да издвојиш делове који су ти посебно били занимљиви.
Када помислиш на садржај романа, која би га реч у потпуности описала?
Мислиш ли да је наслов романа одговарајући? Образложи свој одговор било да је твој одговор потврдан, било да је одричан.
Шта знаш о хајдуцима, али правим хајдуцима?
Знаш ли како је писац уопште дошао на идеју да напише овај роман?
Све почиње на једном старом храстовом стаблу. Имаш ли ти неко слично место на коме се састајеш са својим друштвом?
Можеш ли географски одредити место дешавања радње?
Јасно је да је време везано за пишчево детињство. Све почиње четвртком. Шта мислиш о временској одредници школовања у то доба?
Можеш ли прецизно одредити време дешавања радње?
Један од главних ликова је и Бранислав Нушић. Протумачи његов однос према школи, вршњацима и родитељима.

Касније, у планини, сваки дечак прича по једну причу не би ли им брже прошла страшна ноћ. Свака од ових прича носи своју поруку.

БРБА је причао о цару и који је тражио одговор на три питања:

Када је човек најјачи?
Како се може избећи смрт?
Да ли треба слушати себе или пријатеље?
Једини ко је успео да одговори јесте Марко Краљевић. Маркови одговори су:


Човек је најјачи кад брани правду.
Живи се и после смрти ако је човек за живота чинио добра дела.
Треба слушати пријатеље јер нико није у стању да види своје мане.


ГЛУВАЋ је испричао причу о младом козару који је наишао на предиван цвет. Касније предивни се цвет претвара у предивну девојку. До ове метаморфозе (претварање из једног облика у други) не би дошло да није било козареве љубави, бриге и пажње.



ТРТА је причао о једном сну у коме је он сам био цар. У складу са својим особинама, пожелео је бомбоне, торту и кочије. Нажалост, пробудио се када је стигао до торте. По тумачењу сна, очекивао је неку велику срећу. Међутим… Наишао је његов отац на професора и имао је шта да чује. Све најгоре о сину. Трта није прошао без последица. Тако га је отац измлатио… Додуше, није да се од сна баш ништа није испунило. Све се десило неочекивано брзо, баш какво је тумачење сна и било.



ВРАБАЦ је причао о мишу који нији могао никако изаћи из своје рупе због мачкине ‘сачекуше’. Та мука га је навела на паклени план. Договорио се с мачком да му доводи друге мишеве. Како други мишеви не би били сумњичави, договорили су се да се мачка понаша као да је пијана. Крај знаш! Мачка је појела једино овог миша, јер онај ко изда свој род, издаће и њега.


ЦВРЦА је свом друштву причао о брату Пери који је имао занимљив хоби: чупао је косу сестриним луткама. Занимљива је Перина моћ убеђивања. Убедио је сестру да су то лутке учиниле саме.


ДРОЊА је испричао поучну причу о човеку који се бојао да ће његово тешко стечено благо упропастити његов син. Дошао је на идеју да узида благо у зидове, а онда је инсценирао (обрати пажњу: ИНСЕНИРАТИ  ) ситуацију која је за последицу имала крађу толиког блага. Сину је било жао блага, али му је жалије било мукотрпног рада свог оца. Прионуо је на рад и тако су опет дошли до имања. Тек му је онда отац рекао шта је учинио и објаснио је своје разлоге.

Dobro doslii na moj sajt...

Na ovom blogu mozete naci analize lektira i tekstova za osnovnu skolu :D
Dovoljno je da u komentaru napisete koja vam lektira treba i mi cemo vam je napisati ili naci na netu...

Uzgred like stranice na fb-u :
1.http://www.facebook.com/pages/-Photos-/276238709142213
                                 
2.http://www.facebook.com/sulejman.velicanstveni.original.page

3.http://www.facebook.com/pages/Serija-Sulejman-Velicanstveni-i-Ezel/271223922953648