Čeznem da ti kažm najdublje reči - sastav -

        Dobijem s vremena na vrijeme napad iskrenosti. Srećom, niko i ništa ne broji koliko sam puta pomislila na tebe i koliko je dugo to razmišljanje trajalo. Često bih usmjerila pogled prema tebi da nitko ne primjeti, pa čak ni ti. Nisam željela da znaš da mi je  stalo do tebe.Prosto je nevjerovatno koliko čovjeku malo treba da se zaljubi u nekoga kome u opšte nije stalo.

Upoznaš hiljadu ljudi, i baš niko od njih te ne dotakne. A onda upoznaš samo jednu osobu, i tvoj život se promijeni,zauvijek.Danima razmišljam o tebi.Boli me sama pomisao da mislim o nekome kome nije stalo.Ali šta se tu može? Danima razmišljam dal da ti priznam svoja osecanja.Baš kada  skupim snage,desi se nešto neočekivano,nešto što me jako povredi.Volela bih da ti kažem koliko te volim, koliko mi značiš.Gledam te i poželim da te snažno zagrlim i da te nikad nepustim da odeš.Volela bih da si sada tu, pored mene, i da svojim osmehom oteraš ove dosadne oblake.  Trenutno moja najveća slabost si ti. Ne možeš prestati nekog da voliš samo tako ,zar ne ? Ti me mozda i nevoliš,ali protiv srca se ne može.Možda bi ti i priznala sve,ali me muči sumnja da ces mi se smejati.Teško mi je da te gledam sa  drugom.I  sa njenim se osećanjima igras kao i sa mojim.Ali jednog dana ceš to skupo platiti.Odlučila sam odustati od tebe,to je bolje za sve.Verujem da ću naći nekoga ko me voli  i ko neće dozvoliti  da čekam predugo.Nadam se da ćeš se promeniti i da se nećeš više igrati sa tuđim osećanjima.Možda  ćeš i jednom sve shvatiti ali tada će biti prekasno.Odlučila sam da  više neplačem zbog tebe.Boleće ali je tako bolje.Sve je bilo moguće, a ništa se nije ostvarivalo.Obećavam sebi da više ni suzu  neću pustiti zbog tebe.

          Iznenada shvatam da se sve završilo..Nema povratka nazad...Ne kajem se...Zaboraviću ga,boleće ali će vredeti.Moram se naviknuti na to,na ljudsku nepravdu, na jecaj tuge, na časove samoće , na čekanje i razočarenja,na zvuk tišine jer sve je to samo život. Odaberala sam biti sretna, ma koliko puta mislila da ću umrijeti od tuge i boli, ipak sretni smo ili tužni onoliko koliko dozvolimo sebi da budemo.